Čitam.
Neko snimio razgovor interni, medjusobni, privatni, ili se dokopao neovlašćeno razgovora nekoga sa nekim. Bez veze, ono telefonska priča o ambijentu življenja vezanog za političke ličnosti. A onda, sagovornik opsuje, kaže nešto grubo, uporedi nekoga sa nekim, i onda to ciljano lice NN dostavi medijima...i krene rekao bih politička diskreditacija i hajka.
Postajemo li to Istočna Njemačka, gdje kažu da je više bilo doušnika - dušebrižnika za sistem i „čistotu govora“ bilo kada, bilo gdje, pa i izmedju četiri zida?
Javni prostor se budno prati i treba, ali krenulo se neovlašćeno praćenje u svim prostorima i komunikacijama privatnim, mislim!
Pazi šta pričaš govorilo se posle rata, UDBA sve dozna, UDBE davno nema , kakva je muka sada, razmišljam...
