Objavili smo...

 https://www.jedro.bar/obale/26664-kravari-duvan   

Davnih sedamdesetih prošlog vjeka sadili smo duvan za tatine potrebe , baba je tačno znala kada treba list ubrati , pa smo ih slagali jedan na drugi i donosili kući.
Onda baba sedne na stolicu, uzme onu opančarsku iglu i špagu i krene da ih niže . Niz je imao oko 3 metra koliko nam je bila široka nastrešnica gde nije bilo sunca , i tu se sušio ispod streje do odredjenog vremena.
Baba je znala kad treba list treba skinuti, mora imati vlage da bi mogla slagati jedan na drugi i umotavati ih utvrdo kao rolat , da se ne trune, niti pucaju.
Zatim uzme oštar nož i ručno sece .
Listovi duvana su se nekad stavljali i u ormare pune robe protiv moljaca, u baune gde se čuvala roba za ukop i poneki poklon - obično metražna roba .
Baba je imala svoju pletenicu dugue oko pola metra koju je zamotavala u duvanske listove da ne bi kosa ojačala.
A kada padnemo, ogrebemo se, sitan duvan stavljan nam je na rane kad koji je brzo se zatvarao krvarenje...
Čitanjem teksta probudise mi se secanja – napisala je Milena M. Plamenac.